moj prjedlog vam je maknite bojice i sve sa čim mogu šarat(neka plaču,proč če ih jako brzo).Šta se tiče tuče ja svoje razdvojim u svako svoju prostoriju(na ljutit način-oču reč grubljim glasom) pa do kraja dana budu dobri,ponekad ih smirim sa crtićima za njihov uzrast.Meni sin ima skoro pa 4 a curica če sad 2 godine tako da imam iskustva sa tim.......jedino šta smo mi malog dali u vrtić koji plačam od dječjeg doplatka i tu se manje vide pa je meni lakše....Na početku se muž protivio vrtiću(zbog novca) onda sam izračunala da je dječji doplatk taman za vrtić i kad sam mu pojasnila da jednostavno ja više ne mogu onda je shvatio da sam u pravu da ga treba poslat u vrtić.Najbolje ikad uložen novac

Ja imam šestogodišnje blizance-djevojčicu i dječaka,tako da i više nego dobro znam o čemu pišete.Neznam kolika su vaša djeca, ali mi smo odmah počeli sa pravilima kojih se i danas moraju pridržavati.Crtati mogu samo za stolom - nema nosanja bojica i flomića po kući. Nema skakanja po namještaju,a što se tiče svađa i tučnjava,tu se još borimo da to prestane (istina ne događa se više tako često).Kod nas je palilo da pošaljemo dijete u kut i smije izaći tek kad kaže da je razmislilo o tome zašto je kažnjeno-svojim riječima.Mislim da je to najbolji način da dijete u svojoj glavici shvati što smije,a što ne smije. Kada se baš razigraju, pomaže i da sjednete s njima i odigrate neku društvenu igru, zajedno crtate,bojate,čitate... to će ih malo smiriti.Ja sam primijetila da moji malo podivljaju kada im je dosadno-tako skreću pažnju na sebe.
Nije jednostavno odgojiti dijete - lijepo se kaže najljepši i najteži posao na svijetu.Želim vam sve dobro i puno strpljenja.

Ja imam petero djeca ..stime da su mi sad ovih četvero djece več veliki a ovaj najmanji ima skoro dvije godine..Mogu reči da ni jedno nisam razmazila kao njega..ne samo ja nego svi ukučani..jednostavno to je razmaženo derište..Kad nije po njegovom onda se baca po podu gađa nas igračkama i grize..A kad sam sama sa njim pa me netko nazove na telefon .ajme kako je onda tek zločast..sto puta mi ugasi kompjuter ,pali gasi televizor,štednjak..nezna ni sam što bi uradio..Jednom riječju mala lopovica...Po meni to je trebalo odmah u početku reagirat..da zna što se smije a što ne..A ne ja mu nešto zabranim dođe suprug i brani ga..i što reći.. ma proći če to njih samo treba strpljenja ..

Meni se kčerkica bacala po podu sa 1.5 -2 godine. Nije pomagalo ništa - ni razgovor, ni vikanje, ni molbe..
Onda se ona jedan dan bacila,a mi smo se dogovorili da ćemo ju ignorirati. Bacila se nasred sobe i kako to već ide urlala iz sveg glasa jer nije nešto bilo tako kako si je damica zamislila. Ja sam prošla kraj nje koda se ništa ne događa,a suprug se igrao sa bracom i nije obraćao pažnju na nju. Ona se derala jedno 10-tak minuta i onda prestala. Nakon toga se još samo jednom bacila i mi smo ponovili scenarij - tako smo mi riješili bacanje po podu. Žao mi je samo što to nismo prije napravili,jer smo se s tim borili dobrih 6 mjeseci. Probajte, možda upali i kod vas. A što se tiče bacanja igračaka - svaka igračka koja se baci- završava u smeću (naravno to je samo predstava za dijete,igračku smo spremali i nakon nekog vremena ju ponovno vraćali da se igraju) jer oni tako mali zaborave da je ta igračka zapravo "bačena".Lp

upravo su problemi isti ali bas isti kao kod mama38 sincic mi je puno ratoborniji i voli sve zadirkivati kada je vreme igre nezna se igrati vec sve kida baca itd, kada je vreme jela pojede malo a ovo ostalo mi pljuje po stolu kuci i baca na nas hranu i vilice nozeve zlice, kada je vreme spavanja dere se galami ufff...neznam sta neradi, a kada ga ignorisem jos je gore ide zadirkivati cupati grebsti i u oci sve na mladju sestru samo da bi njega primjetili no...neznam vise sto reci bojim se za njega . tj ne za njega vec ostale ukucane isto lupa glavom o pod muz ga je par puta istuka s kuhacom po guzi ali ni to nije resenje kada ih razdvojim npr. malog dam svekrvi a malenu ostavim kuci druga prica. kao andjeli su dobri. moracu ih pocet u kut stavljati i to je to ili ih razdvajati cesce ali ni to nije to

Ajme sad sam se smijala..ja stavila svog malog u kut..po prvi put.. nema šanse da stoji u kutu..ma to je ni više ni manje razmaženo derište..mi smo to svi krivi..i sad se moramo s tim nosit..

Ja sam svog sina kad je ima oko 4 god. natjerala da kleči u kutu.Kroz par minuta dođem pogledati a on stoji i plače.Pitam ga zašto plače a on meni odgovara-mama ja bi klečao ali neznam kako se to radi,daj mi pokaži!
Umrli smo od smijeha i nikad više nismo pokušali.

ovo je genijalno ,bas je oravi on bi al nezna...
svaka cast mame ja jos nemam djece al vjerujem da ce isto biti svega...

Ja kad sam svog stavila u kut mi se smija i rekao da ja odem u kut....ne znam šta da kažem nego da je mamama najteže

imam četvero djece od tri ipol do 22 godine.Moj savjet a i iskustvo djeci treba prvo biti veleki prijatelj a tek onda roditelj.kada ih se nešto lijepo zamoli i kada se pokaže primjerom te ih se za svaku dobro učinjenu stvar pohvali puno više vrijedi nego kada galamite.ako ne žele poslušati ja im kažem kad oni budu nešto trebali ja ću isto tako kao ioni neću poslušati.vjerujte uvijek upali.